KINA, AMERIKA, RUSIJA, UKRAJINA, EVROPA: RAZLIČITI INTERESI, RAZLIČITI PRITISCI, A JEDAN CILJ - SAČUVATI ŠTO VEĆI PROSTOR ZA SRBIJU
Dodajte Kurir u vaš Google izborU vremenu najvećih geopolitičkih potresa, kada se svet sve dublje deli na blokove, Beograd pokušava da razgovara sa svima i da ni sa kim ne prekine ono što je važno za srpske interese. Od Pekinga i velikog priznanja koje je predsednik Srbije dobio od Si Đinpinga, preko strateških dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, do kontakata sa Kijevom i Zelenskim, ali i očuvanja odnosa sa Moskvom i odluke da Srbija ne uvede sankcije Rusiji. Upravo tu dolazimo do pitanja koje je mnogo veće od jednog političkog poteza: Da li je moguće u isto vreme biti partner Zapadu, prijatelj sa Istokom, razgovarati sa onima koji su u ratu, a da pri tom ne izgubite sopstvenu političku poziciju?
Diplomatija male države nije igra u kojoj možete sebi da dozvolite mnogo pogrešnih poteza. Jedan pogrešan korak može da znači ekonomski udar, politički pritisak ili gubitak manevarskog prostora. Dok se na spoljnopolitičkoj sceni vodi ova složena partija, unutar Srbije gledamo potpuno drugačiju sliku.
Srbija poslednjih godina pokazuje da i mala država može da sačuva svoj glas, svoje interese i svoj manevarski prostor, ako ima politiku koja zna da balansira, pregovara i ne donosi odluke pod pritiskom. Od Pekinga, velikog priznanja i odlikovanja koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio od Si Đinpinga, preko strateških dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, do posete Kijevu i susreta sa Zelenskim, pa sve do Moskve i činjenice da Srbija, uprkos ogromnim pritiscima, nije uvela sankcije Rusiji. Kina, Amerika, Rusija, Ukrajina, Evropa imaju različite interese, različite centre moći, dok Srbija uspeva da sa svima razgovara i da pritom ne odustane od sopstvenih interesa. To nije politika koja se vodi od danas do sutra, to je ozbiljno diplomatsko balansiranje, u kojem jedan pogrešan potez može skupo da košta čitavu državu. Upravo tu se vidi političko iskustvo Aleksandra Vučića. U vremenu kada velike sile od malih država traže da se opredele, Vučić pokušava da Srbiji ostavi ono što je najvažnije, pravo da sama donosi odluke.
Dok se na međunarodnoj sceni vodi velika diplomatska partija, unutrašnja politička slika Srbije izgleda potpuno drugačije. Pokret koji je najavljivao politički zemljotres danas sve više liči na prostor međusobnih sukoba, optužbi i razočaranja. Blokaderi su mesecima pisali „dosijee“ o drugima, otkrivali jedni druge, prozivali svoje nekadašnje saveznike, a na kraju okrenuli lupu i prema sopstvenim liderima. Vređali su, prozivali i međusobno diskreditovali ljude koje su do juče predstavljali kao svoje predvodnike. Studenti koji su predstavljani kao nova politička snaga danas se suočavaju sa sopstvenim podelama, dok se parlamentarna opozicija, umesto jasne političke alternative, sve više bavi sopstvenim unutrašnjim sukobima.
Investicije, infrastruktura, rast plata i penzija, novi sporazumi i otvaranje Srbije prema različitim svetskim centrima moći, nasuprot političkom pokretu koji je obećavao da će promeniti Srbiju, a danas teško uspeva da pronađe zajednički jezik čak i među svojim najistaknutijim predstavnicima. Zato je pitanje mnogo šire od toga ko će osvojiti sledeće političke poene.
Da li je upravo sposobnost da se razgovara i sa Istokom i sa Zapadom, da se čuvaju tradicionalna prijateljstva, ali istovremeno grade nova strateška partnerstva ono što Srbiji danas daje prostor koji mnoge druge države nemaju?
Koliko je ta politika uspešna, koliko je rizična i šta je Srbija do sada dobila ovakvim diplomatskim balansiranjem?
Gosti "Usijanja":
Ljubomir Đurić, Centar za nacionalnu politiku
dr Rajko Petrović, naučni saradnik Instituta za evropske studije
Jelena Pejović
urednik emisija "Usijanje" i "Neispričano"